|
U IŠČEKIVANJU U bilo dana rasuli se sinovi napustili rodne pragove daljine u uze bacaju tvoj pogled žalosna majko daleka obzorja kriju čarobne gradove zgurena u očaj čekaš kret doglašenja bure pisma briše suze kiše ruke stare rakam namriškani tople bajke sniju hoće li ih ikad pomilovat više vidi li još oko postaju na cesti pripozna li prugu iz biloga svita krunica u ruci kroz prste joj kruži po stotinu puta kuma Kata isto pismo čita.
|
